Milutin Milanković
Velikan svetske nauke sa Beogradskog univerziteta
virtuelna izložba
(14) juna 1914. venčao se sa Tinkom – Hristinom Topuzović i pošao na bračno putovanje u Dalj, gde ga je zatekao Prvi svetski rat.
Svi državljani Srbije koji su se zatekli na teritoriji Austrougarske prikupljeni su u zarobljeničkom logoru u Osijeku, a odatle su premešteni u Karlovac. Milanković je uz pomoć prijatelja i na intervenciju podbana iz Zagreba pušten da živi u Karlovcu. No 21. oktobra morao je poći u Nežider (Nojsidel) u kasarnu kao i svi ostali državljani Srbije. Njegova supruga je otišla u Beč i obratila se profesoru Emanuelu Čuberu,
profesoru Bečke visoke tehničke škole, mentoru i velikom prijatelju. Profesor Čuber je uspeo preko svojih veza da Milanković bude pušten iz logora i da zarobljeništvo provede u Budimpešti sa svim građanskim pravima, ukuljučujući i pravo na rad. Jedino je imao obavezu da se ne udaljava iz grada i da se nedeljno javlja upravi policije. Dobio je i preporuke za upravnika biblioteke u Mađarskoj akademiji nauka, matematičara koji mu je dozvolio da koristi biblioteku i van radnog vremena. To je iskoristio da prouči iz dostupne svetske literature sve aspekte osunčavanja Zemlje i raspodelu sunčeve radijacije na površini Zemlje i da napiše više radova
i monografiju na osnovu svojih dotadašnjih istraživanja. Ova monografija objavljena je na francuskom jeziku 1920. u prevodu njegovog prijatelja profesora Ivana Đaje.
Po povratku u Beograd izabran je za redovnog profesora
Radio je kao konsultant pri izradi i realizaciji projekata hangara i radionica na aerodromima u Bežaniji, Zagrebu, Skoplju, Kraljevu i Pančevu, Komandi vazduhoplovstva u Zemunu, fabrici duvana u Nišu, Zavodu za izradu novčanica itd. Projektovao je i svoju kuću u Profesorskoj koloniji.
Milanković citiran