Rimska Akademija nauka 8. i 9. aprila 1949. održala je dve sednice posvećene problemu ledenih doba, a zapisnici su objavljeni 1950. u zasebnoj svesci, i u njima je Milankovićeva teorija potpuno prihvaćena.
17.12.1954. ispunilo se 50 godina od odbrane Milankovićevog doktorata i Akademijski senat Velike tehničke škole u Beču odlučio je da Milankoviću tom prilikom dodeli zlatnu doktorsku diplomu jer je sa uspehom radio na razvitku tehničkih nauka i time podigao ugled te velike škole.
Potom je 1.06.1955. pozvan da održi predavanje, što je prihvatio. Održao je predavanje na Tehničkoj velikoj školi i predavanje u velikom amfiteatru Bečkog Univerziteta, a tekst predavanja je objavljen u Archaeologia Austriaca pod naslovom „Erforschung der Chronologie der Eiszeit”.
Knjiga Džona Imbria i Katarine Palmer-Imbri u rešavanju zagonetke ledenih doba centralno mesto daje Milutinu Milankoviću.
Milanković je prvi jezikom matematike opisao kretanje kontinentalnih delova Zemljine kore i uticaj ovih kretanja na pomeranje klimatskih zona na površini Zemlje, što u interakciji sa astronomskim elementima određuje Zemljinu klimu. On je definisao sledeće cikluse:
-periodičnu promenu položaja Zemljine ose u ciklusima od 22.000 godina
-periodičnu promenu ekscentričnosti Zemljine putanje zbog međusobnog uticaja planeta u ciklusima od 105.000 godina
-periodičnu promenu nagiba ekliptike zbog međusobnog uticaja planeta u ciklusima od 41.000 godina
i grafički prikazao količinu osunčavanja (solarna kriva) koju su različiti regioni Zemlje primali tokom 650.000 godina.
Internacionalni i interdisciplinarni projekat CLIMAP 1971. godine, kojim su geohemijskim i paleontološkim metodama analizirane bušotine u Indijskom okeanu, svojim je završnim izveštajem Hejsa, Imbria i Šekltona (Hays J.D., Imbrie J., Shackelton.N.) proglasio Milankovićevu teoriju definitivno proverenom. Ukupni rezultati su pokazali da:
klima za poslednjih 500.000 godina varira periodično, u zavisnosti od spektra promena u ciklusima od 23.000 (promena nagiba Zemlje), 42.000 (promena položaja Zemljine ose) i oko 100.000 godina (ekscentričnost Zemljine putanje). Dokazano je da će, ako zanemarimo uticaj čoveka, dalji tok osunčavanja uvesti severnu Zemljinu hemisferu u početne stadijume novog ledenog doba u sledećih nekoliko hiljada godina.
