Milutin Milanković
Velikan svetske nauke sa Beogradskog
univerziteta
virtuelna izložba
Aprila 1923. Milanković je dobio pismo Ministarstva vera sa pozivom da učestvuje u reformi julijanskog kalendara 1. maja u Carigradu na kongresu pravoslavnih crkava, sa ovlašćenjima vlade i kao delegat SPC uz Gavrila Dožića, crnogorskog mitropolita. Dogovoreno je da delegacija Srpske pravoslavne crkve podnese predlog reforme kalendara srednjoškolskog profesora Trpkovića, a da posle diskusije Milanković iznese stav o kalendarima sa gledišta astronomske nauke.
Prilagođavanjem Trpkovićevog predloga, koji nije bio prihvaćen u izvornom obliku na kongresu, Milanković je došao do toga da bi Julijanski i Gregorijanski kalendar ispoljili međusobnu razliku tek 2800-te godine, ako se izostavi 13 dana i uspostavi pravilo da će sekularne godine biti prestupne ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugi problem koji se na kongresu postavio je izračunavanje pokretnih crkvenih praznika. Milanković je do rešenja došao za vreme trajanja kongresa i njegov predlog je 23. maja 1923. Kongresu podnet, a 30.maja je usvojen. Predlog je zvanično prihvaćen i potpisan 8.06.1923. Arhijerejski sabor SPC septembra 1923. u Sremskim Karlovcima usvojio je u principu novi kalendar, ali je njegovu primenu odložio za docnije. Nažalost ova odluka kongresa se i dalje ne primenjuje u Srpskoj, Ruskoj, Bugarskoj i Rumunskoj pravoslavnoj crkvi.
Milanković je svoj predlog reforme julijanskog kalendara objavio u posebnoj raspravi. Trajanje srednje kalendarske godine po Milankovićevom kalendaru je samo za 2 sekunde veće od trajanja sadašnje tropske godine, te je on tačniji od Gregorijanskog.
